Šest zanimljivih činjenica o nemačkom jeziku

Predstavljamo vam zanimljive pojedinosti o nemačkom jeziku – od veoma dugačkih reči do slova koje ne postoji ni u jednom drugom jeziku.

1. Nemački se ne govori samo u Nemačkoj

Nemački je jezik sa najviše izvornih govornika u Evropskoj uniji – više nego španski, francuski ili engleski. U Nemačkoj, Austriji i Lihtenštajnu je zvanični jezik, dok je u Švajcarskoj, Luksemburgu i Belgiji jedan od zvaničnih jezika. Na listi najvećih jezika sveta nemački je oko jedanaestog mesta. Za medicinske radnike to znači da diploma i znanje jezika otvaraju vrata i u Austriji i Švajcarskoj, ne samo u Nemačkoj.

2. Nemački jezik ima tri roda

U mnogim romanskim jezicima imenice imaju ili muški ili ženski rod – i to je dovoljno, ako pitate govornike engleskog. Nemačkom ni to nije bilo dovoljno, pa ima i srednji rod. Rod imenice je samo gramatičko obeležje: imenica „das Mädchen“ (devojčica) je srednjeg roda, iako označava žensku osobu. I u našem jeziku postoje takvi primeri: to devojče, taj devojčurak, ta muškarčina. Gramatički i prirodni rod ne moraju da se poklapaju.

3. Sve imenice se pišu velikim slovom

U nemačkom se sve imenice pišu velikim početnim slovom, ne samo lična imena kao u engleskom ili našem jeziku. Nema izuzetaka: der Patient, die Krankenschwester, das Krankenhaus. Ovo pravilo olakšava čitanje dugih rečenica, jer odmah vidite gde su imenice.

4. Nemački ima jedno posebno slovo

Nemački se zapisuje latinicom, ali ima jedan dodatni znak: ß (escet, „scharfes S“). To je istorijski spoj dva slova i čita se kao oštro „s“. Piše se posle dugog samoglasnika ili diftonga (Straße, groß, heißen), nikad na početku reči. U Švajcarskoj se ne koristi – tamo se piše „ss“.

5. Reči koje postoje samo u nemačkom

Neke nemačke reči nemaju prevod u jednoj reči. „Fremdschämen“ označava osećaj stida zbog nečega što je uradila druga osoba. „Fernweh“ je suprotnost od „Heimweh“ (nostalgije) i označava čežnju za daljinama, novim mestima i putovanjima. „Feierabend“ je kraj radnog dana i slobodno vreme posle njega – reč koju ćete u bolnici čuti svakog dana.

6. Najduža nemačka reč

Nemački je poznat po vrlo dugačkim rečima. Jedna od najdužih zvanično upotrebljavanih bila je „Grundstücksverkehrsgenehmigungszuständigkeitsübertragungsverordnung“, složenica iz jezika administracije. Bez panike: skoro svaka ovako dugačka reč može da se razloži na kraće delove. „Staubsauger“ (usisivač) se sastoji od „Staub“ (prašina) i „saugen“ (usisavati). Kad naučite osnovne reči, složenice postaju logične, a ne strašne.

Autor: prof. nemačkog jezika Kosta Bolić

Planirate da učite nemački zbog posla u Nemačkoj? Pogledajte koji nivo jezika je potreban za medicinske radnike i kako izgleda put do zaposlenja.